Odlomci iz Konstitucije usvojene 10. juna 1919. godine u Or. Beograd i potpisane od strane Đorđa Vajferta, Velikog majstora Velike lože Jugoslavija i Jovana Aleksijevića, Velikog sekretara Velike loža Jugoslavija.

Đorđe Vajfert

Pravo na primenu ove konstitucije V∴T∴SZ∴L∴ Srbija dobila je od prvog Velikog majstora obnovljene Velike lože Jugoslavija br. Zorana D. Nenezića.

Konsititucija je usvojena na Redovnoj godišnjoj Skupštini Velike tradicionalne slobodnozidarske lože Srbije i potpisana je od strane Velikog majstora Bobana Brankovića i Velikog sekretara Srđana Popadića.

Osnovna načela

I

Masonski je savez udruženje slobodnih ljudi, čije poreklo potiče iz srednjevekovnog građevinarskog bratstva. Njemu je osnova čisti etički zakon, koji nalazi izraz svoj u slobodnozidarskim propisima, a ponajviše u t.zv. „Starim dužnostima slobodnih zidara“.

II

Svi ljudi, bilo kojeg zvanja i profesije, bez obzira na materijalni status ili položaj, kako su rođeni pod jednakim zakonima prirode, imaju i jednaka prava u društvu. Stoga se i Slobodni zidari susreću kao braća, i svoj savez smatraju bratskim savezom. U istom smislu oni neguju i šire bratsku ljubav i prema bližnjima u profanim krugovima.

III

Sav rad i ceo život u Savezu zasnovan je na ljubavi, istini, pravičnosti i čovečnosti. Polazeći sa ove osnove, Savez prenosi pomenute vrline i u profano društvo:

  • sredstvom simboličkih obreda i običaja u Kraljevskoj umetnosti;
  • vaspitnim negovanjem osećaja humanotosti prema bližnjima;
  • urednim životom, porodičnim i ličnim;
  • primernim radom na svemu što je dobro, lepo i korisno kako za celinu tako i za pojedince.
IV

Masoni poštuju Velikog Neimara Svih Svetova i tolerišu svačiju veru. Međutim, savez ne pripada nikakvoj sekti ili dogmi; on dakle ne vrši ni verski ni crkveni kult. U njemu je svaki Brat mio, koje vere bio.

V

Kao otvoren protivnik sputavanja slobode savesti, veroispovesti i mišljenja, Masonski savez brani svim legalnim sredstvima ove individualne neprikosnovenosti. A kao pobornik ličnog prava i ubeđenja, on je i protivnik svakoga pritiska i sprečavanja verskih ili političkih ubeđenja.

VI

Masoni Srbije vole svoju Otadžbinu; oni su joj odani i verni. Oni smatraju svojom dužnošću, da brane njenu slobodu, samostalnost i nepovredivost njene celine, sarađujući na podržavanju unutrašnjeg reda i mira - rečju, pismom i delom. Prema tome, oni mogu učestvovati u svakom javnom poslu; ali u tome treba da se uvek rukovode masonskim principima. Jer, ovako radeći u svojoj Otadžbini, oni doprinose i blagostanju celog čovečanstva.

VII

Lože su mirne i zatvorene radionice. U njima nije isključeno uzajamno obaveštavanje o verskim, političkim i uopšte socijalnim pitanjima, ali uvek u granicama masonskih principa. Međutim, lično samo­određenje izvan Loža je slobodno.

VIII

Masonski savez prima u svoju sredinu slobodne ljude, dobroga glasa i ponesene željom da neguju vrline i moral u društvu. On ne razlikuje ni njihovu narodnost, ni njihova politička ubeđenja, ni njihov građanski položaj. Ali ne dopušta propagiranje u članstvo, već daje u diskreciji tražena obaveštenja samo ukoliko nađe da bi neko od zainteresovanih bio dostojan član velike Masonske porodice.

IX

Istorija masonstva, masonska načela i masonski ciljevi nisu nikakva tajna. Ali postojeće unutrašnje obrede i utvrđene znakove za raspoznavanje zabranjeno je odavati.

X

Masoni su obavezni da budu verni i odani zakonima svoje Lože. Oni čuvaju njenu neprikosnovenost od svakog onog koji ne pripada savezu; brane masonske interese i izbegavaju da u profanim krugovima raspravljaju masonska pitanja.

XI

Masonima stoji na volju da, u skladu sa postojećim propisima, istupe iz Saveza, kad god nađu za shodno.

XII

Porodični život među masonima, kao i odnos prema masonskim porodicama, pa i prema profanim krugovima, neguje se na najvišoj moralnoj osnovi i smatra se svetinjom.

Deo prvi

1. Opšte odredbe
čl. 1.

Na teritoriji Srbije postoji velika slobodnozidarska vlast pod imenom: VELIKA TRADICIONALNA SLOBODNOZIDARSKA LOŽA SRBIJE (u daljem tekstu: V∴T∴SZ∴L∴S.)

Nju sačinjavaju:

  1. Lože koje sada postoje u savezima
  2. Lože koje bi se osnovale kasnije u istoj državi.
čl. 2.

Velika loža, primajući pod svoju moćnu zaštitu sve Lože, stara se:

  1. da održava veze bratskog prijateljstva i jedinstva između svih Radionica;
  2. da se stara o širenju i unapređenju masonstva u celoj Srbiji;
  3. da doprinosi opštem napredovanju masonstva u celom svetu; i
  4. da održava veze prijateljstva sa masonskim ustanovama u drugim državama.
čl. 3.

Po načelu uzajamnosti priznaju V∴T∴SZ∴L∴S Konstituciju i rituale, propisane pravom i potpunom masonskom vlašću.

Deo treći;

I. Lože
čl. 57.

Saglasno Konstituciji i načelima Slobodnog zidarstva, lože su upravno auto­nomne Masonske Radionice. One sebi pro­pisuju statute, rituale i domaće uredbe.

čl. 58.

Statuti, rituali i domaće uredbe pojedinih loža stupaju na snagu kada ih odobri Savezno veće. Od tog vremena one mogu da primaju u Savez tražitelje, za koje nađu da odgovaraju opštim uslovima za prijem.

čl. 59

Pre prijema tražitelja u Savez, Loža treba najopreznije da rešava po njegovoj molbi za primanje i da najozbiljnije ispita njegov položaj i njegovu vrednost u profanom društvu. Za slučaj povoljnog rešenja, Loža ne može obaviti primanje tražite­ljevo pre no što dobije odobrenje od Velike lože. A pri traženju ovog odobrenja, Loža ima da podnese sve potrebne podatke o tražitelju. No kao prvi uslov za stupanje u Savez važi da je tražitelj slobodan čovek na dobrom glasu, da uživa sva građanska i politička prava i da po svojoj moralnoj i intelektualnoj podobnosti ima pravo samo­opredeljenja. Međutim, svaki član Saveza mora da se izjasni na svoju poštenu reč, da ne pripada nikakvom tajnom udruženju.

čl. 60.

Tražitelj ne može biti mlađi od 21 godine. Samo sinovi masona, ako ih predlaže otac ili jedan od aktivnih majstora, a uz pristanak njihovih eventualnih staratelja, primaju se i po navršetku 20 godine kao Luftoni. Međutim, niko ne može biti uz­višen na treći stepen pre navršene 24. godine.

čl. 61.

Svaki tražitelj ima svoga jemca odnosno "kuma", u licu jednog aktivnog člana dotične Lože, koji je na trećem stepenu.

čl. 62.

Molba za primanje podnosi se Loži onog Or∴ u kome tražitelj boravi. Ako u tom Or∴ nema Lože, on upućuje molbu najbližoj. Samo u izuzetnim prilikama može da se obavi primanje i u nekoj drugoj Loži. U ovom slučaju treba da se izvesti Loža tra­žiteljevog boravka, odnosno Loža najbliža njegovom boravku.

čl. 63.

Ako tražitelj u Or∴ iz koga podnosi molbu boravi u njemu od skora, treba tražiti informacije o njemu od Lože gde je ranije boravio ili od Lože njegovog porekla ili najzad od Lože koja mu je bila najbliža.

čl. 64.

O primanju u Savez rešava se tajnom balotažom. Ako se u urni nađu dve crne kuglice smatra se da je tražitelj potpuno od­bijen. U slučaju da u urnu padne samo jedna crna kuglica može dotična molba, po isteku jedne godine, biti ponovo balotovana.

čl. 65.

Između vremena kada je molba podnesena i vremena kad je balotaža izvršena treba da prođe najmanje tri sedmice.

čl. 66.

Masoni koji žele da se afiluju u drugu Ložu prilažu svojoj molbi propisan otpust svoje prve Lože. Glasanje o afilaciji istovetno je kao i o primanju; a i odredbe iz čl. 62, 63, 64 i 65 obavezni su i u ovom slučaju.

čl. 67.

Ni jedan Učenik ne može da bude uzdignut na stepen Pomoćnika pre isteka jed­ne godine od njegove inicijacije; a ni Po­moćnik ne može biti posvećen za Majstora Kraljevske Umetnosti pre isteka roka od go­dinu dana. Izuzetak od ovog pravila odo­brava Velika Loža samo na naročito moti­visan predlog.

čl. 68.

Lože imaju pravo da propišu i strože mere u pogledu primanja ili unapređenja bilo samo za pojedine slučajeve, bilo uopšte. Međutim, dužne su da o tome izveste Veliku Ložu i traže njeno odobrenje.

masoni

©2024 Copyright: Velika tradicionalna slobodnozidarska loža Srbije